Pozdrav moje drage Gmine, moji Ratnici Svetlosti, moji Vinalandosi, svi Vi koji ne volite da vas zovem i nazivam mojim blesavim imenima, moji dugogodišnji pratioci, moja srca i moja inspiracija, gde god da se nalazite i koliko god godina da imate… Dobrodošli. Ovo je novi početak.
Nije stari uveravam vas 🙂

Jesam li Vam ikada pričala o tome da sam osoba koja voli da piše? Daaaa, osim toga što volim da blebećem u kameru (Surprise! Inače niste primetili posle mojih 8 godina ny YT) ja sam i neko ko je uvek imao pet iz pismenog, a da lektiru nisam ni pročitala…ups! Redovno. Osim naravno Danteov Pakao, uuuuu… to je bilo u potpunosti up my alley, istinito, cruel and dark, ali o tome ćemo drugi put. Uglavnom, nisam pismena, ali volim da pišem i od danas otvaram svoj blog!

Ovde ćete pronaći…hmmmm… svašta. Sve ono šta volim, mrzim, ono o čemu mislim, za čim patim, šta me nervira…i čemu se divim. Sve moje emocije pretočene u reči. Biće i dubokih tema, biće i površnih stvari, baš onako kakav je i moj život, neću vas poštedeti ničega.

Obećavam da vas neću daviti i da postovi neće biti predugački – HAAAAAAAA! LAŽ. Pa to je nemoguće. Ko je meni uspeo da začepi usta nije se rodio, a upravo sam sebi nabavila novi mikrofon, još jednu platformu na kojoj se širi Gmina voice, i sada povratka stvarno nema… heh.

I još jedna stvar, čisto da malo nerviramo baba Savete, ovde će biti psovki, engleskih izraza (Serbgliš), i ljubavi za svakoga, jer u mom svetu svi smo isti, i nema razlike kada se sve strip down-uje sa čoveka. Jedina stvar koja ostane jeste potreba svakog od nas da bude voljen, prihvaćen i slobodan. Baš kao što kažu Astrali u svojoj legendarnoj trensčugi: All the people on this earth are truly one.

Now seriously, Dobrodošli.

Iako sam rođena 7. jula i trebalo bi kao da budem neki ultra giga mega full letnji tip, all about summer, more, plaže i so… ja sam poooootpuni oposite. Sasvim druga planeta, paralelna dimenzija. Ja OŽIVIM kada krene jesen. Zima svira moju pesmu, a kiša, magla i oblaci tope moje srce! Heh! Kladim se da ne čujete ovo često od ljudi oko vas, i da većina uvek kuka i deprimira se po dolasku hladnih dana…ja NE.

A pogotovo kada je reč o odeći i toplim pufnastim rolkama, džemperima, kaputima, čizmama…Radujem se tome kao malo dete i čim otkuca prvi septembar za mene je jesen već tu! 🙂 Sledećih par komada odeće daleko da su jesenji, kamoli zimski, međutim, u mom umu su lagana tranzicija ka dugim rukavima i to me uzbuđuje!